Neplodnost: šta možemo uraditi sami?
Prema rečima stručnjaka na pojavu komplikacija u vezi sa plodnošću u oko 50 procenata slučajeva možemo uticati sami. Upoznajte se sa najčešćim faktorima rizika od neplodnosti i njihovim shvatanjem, a uvođenjem manjih promena načina života obezbedite najveću moguću verovatnoću brzog začeća bez komplikacija.
Glavni faktori rizika od neplodnosti:
- starost
- ishrana
- fizička aktivnost i telesna težina
- stres
- loše navike
1. Starost para
Iako savremeni životni stil zahteva od nas mnogo prilagođavanja i odricanja, naš biološki sat ostaje nepromenjen. Zbog toga je najvažniji faktor rizika od neplodnosti starost partnera u kojoj se odluče za potomstvo.
Starost oba partnera je važna, ali starost ima veću ulogu kod nežnijeg pola jer se žene rađaju sa određenom količinom jajnih ćelija čiji broj se tokom života neprestano smanjuje. Uticaj starenja na preostalu količinu jajnih ćelija može se jasno videti na grafikonu.
Grafikon broja preostalih jajnih ćelija s obzirom na starost žene (po godinama). Sažeto prema 3. izvoru.
Naučno je dokazano da su žene najplodnije u svojim dvadesetim godinama. Međutim, zbog prilagođavanja savremenom načinu života (razvoj lične karijere, traženje odgovarajućeg partnera, rešavanje stambenog problema, putovanja itd.) mlađi parovi sve češće odlažu planiranje porodice sve do starosti od oko 30 godina ili više.
Plodnost nakon 30. godine
Žene nakon tridesete godine su još uvek dovoljno plodne, ali iz godine godinu je manja mogućnost za začeće bez komplikacija i trudnoću jer plodnost počinje ravnomerno opadati već posle 31. godine. Studije preporučuju ženama planiranje porodice bar u ranim tridesetim godinama jer plodnost žena počinje brzo padati oko 37. godine. Nakon te starosti količina jajnih ćelija i njihova genomska intaktnost više se ne uzimaju zdravo za gotovo.
Da li i muškarci imaju biološki sat?
Muškarci takođe sa godinama gube na plodnosti, ali taj pad nije tako nagao kao kod žena. Pokazatelji kvaliteta sperme kao što su pokretljivost i morfologija sperme (oblik i struktura), kao i količina spermatozoida u ejakulatu postepeno opadaju od 20. godine. Te promene kod muškaraca su u početku vrlo suptilne (smanjenje kvaliteta sperme za samo delić procenta godišnje), ali nakon 45. godine muškarci takođe imaju izraženiji pad plodnosti.
2. Ishrana
Hrana je osnovni gradivni element svih ćelija našeg organizma, uključujući i polne ćelije.
Pored održavanja celokupnog opšteg zdravlja konzumacija zdrave, raznovrsne i neprerađene hrane takođe ima pozitivan efekat na plodnost pojedinca. Studije otkrivaju da žene sa najvišim „ocenama“ plodnosti konzumiraju više proteina biljnog porekla nego proteina životinjskog porekla, koji mogu da sadrže ostatke hormona, razne antibiotike i druge štetne materije.
Što se tiče konzumacije ribe, rezultati istraživanja podeljeni su jer jeftina riba i riblji proizvodi sadrže ostatke žive. Zbog sadržaja dugolančanih omega-3 masnih kiselina ipak se preporučuje konzumacija ribljih proizvoda proverenog kvaliteta.
Što se tiče masti, za optimalnu plodnost preporučuje se konzumacija nezasićenih masnih kiselina i izbegavanje transmasnih kiselina. Rezultati istraživanja pokazuju da konzumacija mlečnih proizvoda sa visokim udelom masti povoljno utiče na plodnost žena u poređenju sa mlečnim proizvodima sa malim udelom masti.
Pored ishrane, medicina zasnovana na dokazima preporučuje ženama koje su u procesu pokušaja začeća upotrebu određenih vitamina i minerala, a naročito su važni:
- folna kiselina
- vitamin B12
- vitamin D
- gvožđe
- omega-3 masne kiseline (pre svega DHA)
Međutim, sa stanovišta muške neplodnosti istraživanja preporučuju mediteranski način ishrane, za koji je karakterističan unos plodova mora, mesa živine, integralnih žitarica, kao i svežeg voća i povrća. Takva ishrana, istovremeno bogata ugljenim hidratima, vlaknima, folatima i likopenom (snažan antioksidans koji paradajzu daje boju), jako utiče na poboljšanje kvaliteta sperme muškaraca.
S druge strane, „nezdrava“ ili tzv. „zapadnjačka“ ishrana bogata crvenim i prerađenim mesom, krompirom, slatkišima i slatkim pićima smanjuje kvalitet sperme. Muškarcima se isto tako ne preporučuje prekomerni unos proteina i masti u odnosu na ugljene hidrate jer takav odnos štetno deluje na plodnost. Transmasne kiseline takođe štete plodnosti muškaraca jer pogoršavaju kvalitet sperme, smanjuju funkciju testisa i uzrokuju sniženje nivoa testosterona u organizmu.
Iznenađujuće je da naš stil oblačenja takođe utiče na reproduktivno zdravlje i moguću pojavu neplodnosti. To se posebno odnosi na mušku populaciju, gde postoji naučno uvreženo mišljenje da porast temperature skrotuma (mošnji) negativno utiče na spermatogenezu (proces sazrevanja spermatozoida) i parametre spermatozoida. Novije istraživanje na muškarcima koji su nosili tesan donji veš tokom jedne godine, a zatim su u prvoj polovini godine prešli na komotniji donji veš, otkrilo je smanjenje relevantnih parametara sperme kod nošenja tesnog donjeg veša za čak 50 procenata. Takvi rezultati potvrđuju negativan uticaj tesnog donjeg veša (najverovatnije zbog porasta temperature), a istovremeno sugerišu da se taj uticaj može potpuno eliminisati prelaskom na udobniju odeću.
3. Telesna težina i fizička spremnost
Preporučuje se održavanje normalne telesne težine i umerena, ali nikako preterana fizička aktivnost.
Kao i u mnogim drugim vidovima života, u vezi sa plodnošću preporučuje se održavanje ITM-a (indeksa telesne mase) u okviru trenutno važećih intervala. Reč je o vrednosti ITM-a = 18,5 na dnu intervala i vrednosti ITM-a = 25 na vrhu intervala. Uz sve brži tempo života koji uzrokuje sve veće prilagođavanje na trend brze, kalorijama bogate ili tzv. „utešne (feel-good)“ ishrane, vrednosti ITM-a za oba pola približavaju se ili čak prelaze gornju granicu preporučenog ITM-a. Posledica toga je duže vreme do začeća kod žena, kao i niži kvalitet i koncentracija sperme kod muškaraca. Značajno je napomenuti da postoje dokazi koji povezuju mušku gojaznost sa pojavom erektilne disfunkcije.
O drugom spektru problema sa telesnom težinom nema mnogo istraživanja zbog njegove manje učestalosti, ali naučnici i dalje veruju da su poremećaji ishrane (anoreksija, bulimija) koji se manifestuju opasno niskim vrednostima ITM-a vrlo štetni i ometaju proces začeća jer u takvim slučajevima organizam preusmerava vrlo ograničenu količinu raspoložive energije za vitalnije funkcije organizma nego što je razmnožavanje.
Fizička aktivnost
Telesna težina pojedinca je usko povezana sa njegovim navikama kretanja. Ženama i muškarcima savetuje se redovna, ali ne previše intenzivna fizička aktivnost. Kod žena preterano vežbanje može da poremeti energetsku ravnotežu u organizmu u negativnom pravcu do te mere da značajno utiče na reproduktivni sistem i uzrokuje menstrualne nepravilnosti. Međutim, muškarcima stručnjaci savetuju izbegavanje preterane vožnje biciklom jer vožnja biciklom duža od pet sati nedeljno negativno utiče na ukupan broj spermatozoida i njihovu pokretljivost.
Sa stajališta optimizacije plodnosti za oba pola preporučuje se redovna fizička aktivnost, najmanje tri puta nedeljno po sat vremena.
4. Stres
Nepozvani gost kojeg možemo efikasno savladati.
U današnje vreme stres se nekako nametnuo kao neophodno zlo savremenog društva, pa je zbog toga savladavanje stresa od presudne važnosti u postizanju i održavanju visokog kvaliteta svakodnevnog života. Područje suočavanja sa neplodnošću i njenog rešavanja znači eksponencijalno težu stresnu situaciju usled:
- društvenih pritisaka
- niza različitih testiranja
- dijagnostifikovanja
- terapije
- mogućih neuspeha
- neispunjenih želja za vlastitom porodicom
Vrlo dobra preventivna mera pre i tokom planiranja potomstva je razvoj i uvođenje odgovarajućih metoda savladavanja stresa (meditacija, tehnike opuštanja, pozitivno razmišljanje, fizička aktivnost) jer stres i depresija prema aktuelnim studijama navodno smanjuju testosteronsku pulsaciju i remete funkciju polnih žlezda i time smanjuju proizvodnju sperme kod muškarca. Međutim, studije na ženama povezuju stresni način života sa dužim periodom pokušaja začeća do trudnoće u poređenju sa ženama koje doživljavaju manje stresa.
5. Mali poroci (loše navike) mogu imati ozbiljne posledice: uticaj kofeina, duvana i alkohola
Za plodnost nisu presudne samo hranljive materije, u obzir se uzimaju i druge materije koje unosimo u organizam (duvan, alkohol, kofein).
Kofein
U pogledu plodnosti kofein nije tako naivan kakvim ga smatramo jer studije pokazuju negativan uticaj unosa kofeina na plodnost žena. Veće količine kofeina, tj. preko 500 mg na dan, povezane su sa vremenskim produženjem od skoro 10 meseci do trudnoće. Treba napomenuti da prosečna šoljica kafe sadrži oko 100 mg kofeina.
Pušenje
Kod žena pušenje značajno utiče na hormonalnu ravnotežu u telu. Primer teško pogođenog hormona je FSH (folikostimulirajući hormon); kod žena pušača se njegova količina može smanjiti i do 30 procenata. Istraživanja kod žena ustanovila su zavisnost između pušenja i smanjenja rezerve jajnika (broja i kvaliteta preostalih jajnih ćelija). Međutim, kod muškaraca koji puše analize sperme pokazale su da pušači imaju manji ukupan broj spermatozoida, manju pokretljivost spermatozoida i manju gustinu sperme u poređenju sa nepušačima.
Alkohol
Kao najpopularnija psihoaktivna supstanca i na izgled neizostavan deo večernjih druženja alkohol ima brojne negativne uticaje na plodnost. Kod muškaraca uzrokuje atrofiju (razgradnju tkiva) testisa, smanjuje libido i broj spermatozoida. Kod žena se tačni mehanizmi uticaja alkohola na reproduktivni sistem ne shvataju u potpunosti, ali veza između konzumacije alkohola i slabije plodnosti je dobro utvrđena u zdravstvenim krugovima. Istraživanja pokazuju da čak i povremena konzumacija alkohola (1 jedinica dnevno) produžava vreme do začeća i smanjuje mogućnosti za rođenje zdravog deteta.
Ako izbegavanje ili smanjenje faktora rizika ne dovede do uspešnog začeća, nemojte očajavati jer savremena medicina nudi brojne metode terapije neplodnosti.
Izvori:
- Sharma R, Biedenharn KR, Fedor JM, Agarwal A. Lifestyle factors and reproductive health: taking control of your fertility. Reprod Biol Endocrinol. 2013;11:66. Published 2013 Jul 16.
- Liu K, Case A; REPRODUCTIVE ENDOCRINOLOGY AND INFERTILITY COMMITTEE. Advanced reproductive age and fertility. J Obstet Gynaecol Can. 2011 Nov;33(11):1165-1175.
- Te Velde ER, Scheffer GJ, Dorland M, Broekmans FJ, Fauser BC. Developmental and endocrine aspects of normal ovarian aging. Mol Cell Endocrinol. 1998 Oct 25;145(1-2):67-73.
- Gaskins AJ, Chavarro JE. Diet and fertility: a review. Am J Obstet Gynecol. 2018;218(4):379-389.
- Chiu YH, Chavarro JE, Souter I. Diet and female fertility: doctor, what should I eat? Fertil Steril. 2018 Sep;110(4):560-569.
